Izgubljenost

Bilo da si izgubljen u mislima, obavezama ili u gradu – osećaj je isti.

Znaš gde si pošao.
Znaš šta treba da uradiš.
Ali ne znaš gde se trenutno nalaziš.
I nemaš pojma u kom pravcu da kreneš.

Instrukcije prolaznika mogu da pomognu.
Ali često su preopširne, zbunjujuće.
Uostalom, sumnjaš kada ti kažu gde su vrata.
Kako da veruješ kada ti kažu gde je život?

Svet je ogroman i haotičan.
I čovekov um je oduvek takav. I emocije.
Treba nam nešto da se ne izgubimo u prostoru, vremenu i haosu.
Treba nam nešto od poverenja.

Ne možemo da se zaustavimo nigde.
I ne želimo da zalutamo nikad.
Niti smemo.

Poslednje što žedan čovek želi jeste da se izgubi na putu do izvora.

A mi nismo samo žedni.
Moramo da uradimo mnogo toga.
Moramo da pronađemo mnogo toga.
Pre svega, sebe.

Kad prihvatiš da postoje stvari koje moraš,
pitanje više nije šta moraš,
već kako da počneš.

Moj predlog – počni s mapama uma.

31.03.2025 — Marko Kolarević