Izgubljenost

MARKO KOLAREVIĆ

Bilo da si izgubljen u mislima, obavezama ili u gradu – osećaj je isti: znaš gde si pošao i šta treba da uradiš, ali ne znaš gde se nalaziš i u kom pravcu da kreneš.

Instrukcije prolaznika mogu da pomognu. Ali šta kada su preopširne, zbunjujuće? Uostalom, kome verovati? Lako posumnjaš kada ti kažu gde su vrata, kako da veruješ kada ti kažu gde je život?

Svet je ogroman i haotičan. I čovekov um je oduvek takav. I emocije. I čula. Treba nam nekakav sklad – da se makar ne izgubimo u prostoru, u vremenu i haosu.

Ne možemo da se zaustavimo.
Ne želimo da zalutamo.
Niti smemo.

Poslednje što žedan čovek želi je da se izgubi na putu do izvora.

A mi?
Mi nismo samo žedni.
Često smo gladni.
I iscrpljeni.

Moramo da uradimo mnogo toga.
Moramo da pronađemo mnogo toga.
Pre svega, sebe u sopstvenom haosu.

Kad prihvatiš da postoje stvari koje moraš,
pitanje više nije šta moraš,
već kako da počneš.

Moj predlog – počni s mapama uma.

31.03.2025